Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он изида мирно из одаје као из своје собе. 18. МУЧЕНИК Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах мема и влаге. Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти. — Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее!
Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа
Африка
џиновски безлисни баобаби са гигантским плодовима на гранамо, и палме „карите“ од чијег рода, који простире страховит задах, Европљани израђају сапуне и маргарин. Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Скакање жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.
Из крви њене, затим, поче да се шири неки страшан задах, тако да су све бабе из куће окупљале се око ње, крстећи се и бајући јој.
Она је остајала са својом грозном, празном утробом, из које се ширио тежак задах, док се она превијала у боловима и мукама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах оближњег тоалета. Газило се до колена кроз љуштуре семенки.
Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо
Осети поново задах беде и кварних зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао снаге да све то
Непроветрена соба прими задах осамљеног вука који се повукао у последњи брлог, што је воњао по јефтином дувану, ракији, остацима хране, старим
Кроз густи дим јефтиног дувана, задах пива и вињака, зноја и прашине, трештала је паклено озвучена песма: »Ој, животе, моја туго, ој, кафано, моја друго...
Матавуљ, Симо - УСКОК
И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице. Јанко с врата кроз густи мрак осјети задах влаге и трулежи; али кад Мурат отвори капке на два прозора, онда се угодно изненади.
Ћелија бјеше малена, сведена, обојена жуто, али свијетла и суха; онај задах бјеше од ваздушне влаге. Зачу шкргање у зиду и видје иза врата омалену изидану пећ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У њима се осећа јак дах, па и задах живота, и то су широке реалистичне, непоетичне, али тачне слике стварности, »одсечци живота«, какве су радили
Милићевић, Вук - Беспуће
посматраше мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионараца, запуштених,
Са таваница спао креч и црнило се дрво. Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах. Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. Само ја и она живели смо од моје масе.
Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много
Изгледао јој је тако, тако... Па још мрка зора која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поцрнео као земља, надуо се, па се покидала сва дугмад на блузи... Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека.
читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...
А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна. А и ко ће бележити, кад то треба што пре склањати да се
Мало после износи болничар људску ногу и баца је негде иза куће, као какву цепаницу. Сунце је припекло, задах да загуши... Војник ми принесе ручак. Беше неко печење. Смучи ми се.
У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.
Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа. Покрај пута се дизала нека шеварика и осећао задах барске тиње. Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири.
Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.
— Ја, господине поручниче. — Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.
Потпоручник Алекса се пробуди те се и ја дигох и изиђох из рупе. Запахну ме задах амонијака и влажне земље... Пролазили су војници у изгужваним и нагорелим шињелима и изокренутим шајкачама, бледи и
А по зиду виделе се тамне мрле и остаци људских мозгова. Тежак задах смрти сукљао је кроз разбијене прозоре. Ишли смо лагано, пролазећи кроз села која су била под влашћу непријатеља.
Распитују се за смрт друга или пријатеља. Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом. Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Чула си песму, драга, ал̓ то није Весела песма некадашњих дана... О, да л̓ осећаш да се у њој крије Несносни задах устојалих рана?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах. И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:
није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила да проветри.
дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.
И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће. Чисто јој дође да и одавде бежи.
Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.
Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах. А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је. Како га увели, тако и заспао.
У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата. Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса. Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.
где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угла по мангалима испред дућана. Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од гроба. СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ.
сваког младог, новог цвета, Сећа ме на пале круне старог доба, И пролећна раскош на таштину света, И мириси маја на задах од гроба.
ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
осим тијех брига, остаје и другијех крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана.
Та је сновао свој нови живот, своје гњездашце, топло гњездашце, љубави, јак задах круте истине све то распрши као што вјетар маглу распрши.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим, гдје би
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах. Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином. Нема времена да се премишља.
и дуги низ соба под једним кровом што се нужником завршавао, не гасећи цигару, стално мамуран, неиспаван, гадљив на задах креча, влажну циглу и сасушен зној прљаве постеље.
“, радосно је рекла, а он се најежио: „Не треба! Иди!“ Чуо је како трчи низа степенице умочене у задах ракије, кашља и галаме, осећао њена тешка стопала по пршљеновима кичме, и говорио себи: „Ја сам истински болестан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прво су осуђеног доводили до раскршћа на којем је, под источним светлостима, увек витлао ветар и наносио задах нестајања.
Овај задах је долазио и из малих, нечистих, у слузав кал и смрад заглибљених радњица, са месом и рибом, које су се низале једним
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту ћемо сести окружени водом, Слушати жубор и сањати снове!“ „Не“, - рече она - „страшим се тог врела! К'о гробни задах да их њега пири!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али
Под њим зјапио је понор, горе небо прозрачно, насмејано. Из празних соба ширио се задах влажнога малтера, и гласови раденика што су кречили зидове, звучали су необично звонко, као одјек у стенама.
Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох... Оне реке и воде, чији задах, чини ми се, још осећам, оне планине суре и натмурене од којих ме још страх обузима! Јесте ли видели Галич?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци,
« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога
Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.
Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере? Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за мртво пролеће, Као
Путем стварања не креће се снага, Дух неће више да види и сања: Остала са мном само чула нага И задах труо спорог распадања. Путем стварања не креће се снага.
И остављајући споро своје среће знак, Са наслоњеном главом о мртве априле, Ја осетих тада пораз, гроб и задах јак. К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На одигране борбе и часове биле.
1910. НАШИ ДАНИ Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг'о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци. Развило се црно време опадања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах чобаница и младићки животи, скупљени један уз други да се заједнички од студени обране.
Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију. Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би
Па се наједном трже и пожури у град. Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце.
Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави
Па и сада с одвратношћу гледа у пијани свијет и осјећа задах жестоких пића и неугодни воњ задимљених, шкиљавих лампа, — и никако да у Спасоју види замишљену младићку прилику: чини
Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа његову тешку руку, топлину живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред очи
Литија се напријед креће и оставља за собом воњ воштаница и задах старих туника, а прати је оштри воњ морске осеке и сува жала.
А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се чује јаки певачки поклик: „Од кужне болести избави нас, свети Роче!
А сунце, жал и врео задах мора уносе у наслућену сладуњавост своју топлогу. А кад се смири дан, прожет слатком меланхолијом, носи у себи кући
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у Нечистој крви тачно у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из утробе при прошењу, приликом ритуалног бањања у хамаму и током саме свадбе, што мора потицати из дубоких
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса”.
тамо у столове, да одговарају на јектанија", међутим „овамо око ње свеће су све више гореле, а од њих све гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.
те јој глава клону; (ВП) Софка чу како отпочеше поређани тамо у столове да одговарају; (МП) овамо око ње све је гушћи задах бивао, и сама је она окружавана и потискивана.
Краков, Станислав - КРИЛА
Поврх кејова и јарбола вукао се тешки задах од растопљене смоле и укварене рибе, а високо у зраку се превртали весели, пијани аероплани.
— Охо, па ово је добро. И чутурица се опет нагла. Над поспалим војницима лебдео је загушљиви задах прашине и зноја.
Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила.
Прошао је дан као и ранији, и пала је ноћ. Жбуње је на месечини поцрнело. Тада се јаче осећао задах од лешева. Трунули су стотинама пред рововима и по шуми. Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло.
Петровић, Растко - АФРИКА
џиновски безлисни баобаби са гигантским плодовима на гранамо, и палме „карите“ од чијег рода, који простире страховит задах, Европљани израђају сапуне и маргарин. Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це где где пушиле, а јутрењи поветарац доносио је до нас тежак задах од људскога печења. Крај једне догореле ватре лежи потрбушке један арапски труп.
ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи. И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да вас мука спопадне. Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах. Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно. Огромна планина.
Четници се прикупише око мене. Прилегли смо иза неког заклона. Појма немам где сам. Везу смо погубили. Неки тежак задах испунио маглу, па једва дишемо. Сигурно од лешева, што леже већ толико дана. Испред нас наслагано је плочасто камење.
Застали смо наскоро пред неком подземном пећином, три, четири метра под земљом. Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље. Моје су се очи једва привикле на полутаму.
— А сад?... Ћутите... мали мој. Ха-ха-ха! — церекала се грозно. — Чујете! — и унесе ми се у лице, да већ осетих гадан задах њених уста. Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада! — одговорио сам одлучно.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја, из којих заудараше задах смрти и пустоши. Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда.
И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.
Ћипико, Иво - Пауци
Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица. Он попође и закрене тијесном уличицом.
Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.
С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу. Свјећарице лижу по морској пучини.
Јасно море мирује, привлачи. Младић оћути опет задах истинскога живота. Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.
Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа. Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...
Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с
Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача. Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише.
Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује. Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах. И у олуји слушају откуцаје живота. Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.
Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава. И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело.
Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах... И онда нисам господарица од свога живота.. Ма пустите! Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
унутра, плашио сам се да не станем на змијски сплет, јер ово је време њиховог парења, а овде их је у коврагу сијасет. Задах трулежи, паучина, мемла. Манастирски меропси раде у пољу, ору, дрљају, сеју.
Могу да будем сам са собом, а што је још важније довде не допире задах распадајућих лешева који свуда леже несахрањени.
Моја мочвара остаје неизменљива. Мутна водурина која се љеска на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што лењо пузе кроз трску.
Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала. Горе усијана сунчева кугла, доле усијани крш, свуда разбојници.
људи се иначе међусобно не подносе и знам шта мисле једни о другима, али то им не смета да се поваздан пренемажу и тај задах лажне слоге и љубави базди овде попут распаднуте стрвине.
Тамо: мрачни, загушљиви таван, задах ђубрета што се диже из штале кроз ретке облице и греде. Овде: блистајућа месечина на блистајућем Вилинском гумну.
У оним првим превирање је већ почело, ројеви сирћетуша непрестано зује, киселкасти задах пене штипа за очи. Али то шапутање ракије која се ето рађа у оштром воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог
у стопама копита вранчевих воњ зноја мушког и женског, миомирис парења, слаткасти шмек суза, мирис уздаха и оштри задах чежње. Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка. Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара.
око црне вратимљске куле окружене девичанском белином, топли дах умируће звери што се леди на кристалним бридовима, задах ђубришта који кружи око леденица под стрехама. Матија Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А около неке жене. На трпези било је печења и оглоданих костију. У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант?
Сигурно су га подметнули као неки степеник. Заједно са ордонансима вукли смо буаву лешину, од које се ширио тежак задах. Онда смо набацали камења, те једва пређосмо. Пута даље није било. Пред нама је широка, а стрма плоча неке стене.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што сада тако песме сетне У небу шева поје? Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
оруђа, чимно муче људе, сасма су тешка и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком
Ама на биљу, на дрвљу, разлико дејствује: мекша и тврди, слади и горча, бојали чини, мирис и злочест задах примеће цвећу и травама; убељује, зелени, жутка, црвени, црнпурасти, плаветни и прешарује; на папради слади, на пелину
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџијске куће да се не би осећао задах од готовљених јела. У тој кујни су се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.