Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености, неког страшног треска и лешинског задаха.
Африка
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овај други ров је служио за саобраћај и за обављање разних потреба, те је ту гушило од смради и задаха. А ту се делила и храна. Огромни казани су се пушили и дебели кувар је већ наливао великом кашиком.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
тих гротла је кружно, пречника свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може опстати никакав живи створ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спаваш и хрчеш, хрчеш.... Више никад да не чује то одвратно хркање, тешка, наднесе се над њега, мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с гађењем тргоше и клонуло падоше низ бедра.
Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Од тог додира тајне неизречне Задркти цвеће, а та магла плава Остаје трагом анђелског задаха. ... Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ратнички измучен, опаљен, испијен и бронзан, прави српски поилу у шлему, унутра у ону „Српску кујну“, пуну дима и задаха од анасонлије, у којој се могу добити сва права српска јела, ђувечи и сарме, па му пуне очи оних дивљих понора фронта
Краков, Станислав - КРИЛА
Почели су да раде око његове ноге. Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.
Петровић, Растко - АФРИКА
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чак и воду. Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара. Улазимо кроз тешку капију од дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и
Гледао сам га како гвири у распадајуће чиреве. Сваки здрав човек би окренуо главу са мучнином у трбуху од гноја и задаха, само он завирује у њих као у нешто лепо и мило, у цвеће, у плодове земаљске, у птичице, у јагњад и ждребад, у мека,
Може и обратно, пријатељу, може и обратно. Слика је велика зато што мами на свађу, има у њој људског задаха, Прохоре: ватруштине, бунила, грознице, сва је неумерена и прљава, она је за божански назор о лепоти сасвим лоша, али
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај по катарци, Затим се спусти до најмрачнијих дубина: Ми сазнасмо за изнака
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
накићени, с миризмом намазати, а почас жути, бледи и мртви се скоро посмрдили, грозљиви да се ни прикучити од зла задаха њима не може...