Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Месец је зашао, и тице, једна по једна, ућуташе се, само што је тихи поветарац, играјући се липовим листом, дивотним задахом расхлађивао пољупце на врелим усницама заљубљених.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
искованог бакра, од кога се праве лажни источњачки ибрици, мешају се ту са лебдећом прашином црвоточних соба и киселим задахом тек обојене вуне.
Појављиваћеш му се у сновима, гола испод прозирне спаваћице. Давиш се задахом сарме и реченицом да је »сарма трећег дана најбоља!« Је ли то оно што си хтела? Шта је то с тобом, мала?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе. Дакле то ли је? А она није знала. Није на то ни мислила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта. Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико речи, па се опет загрцне.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Смрт и време под покровом, Свуд се хвата дремеж сиви И меша се са отровом И задахом свег што живи; Све је дубљи јаз падања Без савести и јадања.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Беч 1882. ДАРВИН Снагом ума богодана И задахом духа веља Потресô је, заљуљô је Море мисли из темеља. Таласи ће ови расти, Век ће веку да их прати: Зато Дарвин
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези.
Кроз поразбијане црквене прозоре шири се тежак, загушљив Мирис од зејтина и тамјана и мијеша се с млаким ракијавим задахом који се диже поврх узаврелог котла. — Дај ми кажи, Мићане!
Ћипико, Иво - Пауци
Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.
Иву одмах на улазу загуши дах влаге. Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућногат прага. Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.
Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи. Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога. Мирис камфора и лизола, са дахом људи и задахом зноја маларичних болесника испуњавали су и онако мучну атмосферу четвртога павиљона.