Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стењући, он се диже са столице. Ваљда хоће да говори. Задеде свој дебели прст у огрлицу, као да га ова гуши. Гунђајући поче да је цепа. Онда се стропошта на патос.