Употреба речи задими у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке!

Уђе у одају да се свуче. Нареди да му се донесе кава. Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Јако се дими кујна, одговорим. Шта ћеш, мораш да покриваш своју срамоту; али од оног доба све се чувам да се не задими кујна, па се ни у саму песму не уздам. МАКСИМ: Мој куме, тај твој лек не вреди ништа!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури... Стојан се трже, ослушну...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и одмахне главом, па опет слуша. И ми се начетили, па слушамо и не дишемо.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Не предајем се! Груну кубура као гром, задими се бојиште, излети штап из чичиних руку, а пољар, падајући од страха на земљу, само што цикну: — Упомоћ, погибох!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности