Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гогори! Севај напоље, што си ми задимио ту с том твојом лулекањом! И овога другог попа истераше у авлију да пуши.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.
” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест. И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни? Зло је по нама!
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они те одоше да гоне зеца, нигдје ни трага од њега, но видјеше негдје у гори ђе је био неко зажегао ћумур па задимио, те они се упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон. Онако шепав и мали, задимио лулу, ставио руке у џепове срозаних чакшира, прси се и захтева да му се чак и рудни возари склањају с пута.