Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе. Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!