Африка
Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас. Час заостаје, малаксао, да се опет упрегне, и буде у једној линији са нама.
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која
Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила.
Обоје су завршили игру, задихано а пребледели. Млада девојка посматрала је ди Ронкалија, затим, дуго, замишљено. Божич је са домаћиновом ћерчицом играо.
А понављала је задихано: „Ајде, серце, ајде!“ Та бестидна жена лежала је, после, гола, као од мајке рођена, а лепа, на његовој постељи,
Шта све бива у посети рођаку! Нашчо ће ово изаћи?“ Момак трактира, Сеп, међутим, дотрча, да се извини. Причао је, задихано, Исаковичу, да је тој несретници умро муж, и да је она остала са ситном децом, па је као луда. Опија се.
Неће је, са дететом под серцем, оставити. Он нечасна дела не чини. Госпожа Божич, међутим, устаде, и поче, задихано, да га моли, да ћути, да никако, ништа, Божичу не говори.
је стајала уплашена, и пред којом је, као пред неком царицом, савијала колена, кад ју је први пут посетила – сад, задихано тепала.
која му то рече, сасвим сигурна, а опасност, у којој се Павле налази, смртна, па је и даље тртљао о томе, узбуђено, задихано. Павле осети да се не ради о некој шали, или мунитви, Трифуновој, него да му је братенац забринут, искрено.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
вероватности; догађаји се нижу као у каквој чаробној причи, личности су мелодрамске, све је високо поетско, свечано и задихано. Лирика је преплавила епско развијање, стихови су накићени, речити и затрпавају радњу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано. Сам цвет као какво живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од упорнога рада
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја сам, напротив, затезао дизгине. Гледао сам задихано на ту страну и, само да могу, скренуо бих да не видим неки страшан призор.
— Иди ми зови стражаре — говорио је задихано наредник. — Да сазове фронт? — мислио је наредник... — А шта ће рећи командир... Питаће где сам био ја... Хм!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете. Прејурили смо поља, вијадукте, Шуме н реке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си. И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук. Аћим, у оделу, устаде с кревета и извуче фитиљ на лампи.
Узбуђенија, убрзала је корак, још више одмичући од мајке, која се за њом као сноп мрака задихано суљала. А кад су стигле до високе камене ограде, она је уплашено стала, загледана у тамни обрис манастира који су
Попа, Васко - КОРА
ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је имао очи хитре као у миша и јако био узрујан. — Господине, — рече он задихано — ви се нећете противити да путујем с вама.
Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду. Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи сусрели. Она је витка, свежа, и као биљка сочна.
Мало затим, кола Црвенога крста задихано пристигоше, па два човека, после кратке оцене положаја, очевидно навикнути, испунише, колико вично толико и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као да се трептај сад преселио негдје између груди и грла: нешто топло и меко, као задихано птиче, још ту задише и дрхтуљи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас. Час заостаје, малаксао, да се опет упрегне, и буде у једној линији са нама.
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која
Могло се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Читав сам, читав!“ — сену ми кроз главу. — Јесте ли ви то, господин поручник? — пита ме неко задихано. — Где су наши? — Ту су. — Напред, напред! Нађосмо се у групи наших, који су заостали, не знајући више куда ће...
— Завалићу вас у снег! Она пружи руке према мени. Говорила је задихано: — Не, не, молим вас, хладно ми је. Господине, браните ме...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и наочитих снаха и дјевојака, које задихано разносе по збору, од сопре до сопре, части кумовима и пријатељима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мучила ме самоћа, па ми изгледало да ћу бити сигурнији ако пођем са батеријом. Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду.
Дисао сам брзо. Командир ме угледа и потрча мени у сусрет, мислећи да носим неку заповест. Рекао сам задихано да сам упућен као вођа. — Где тебе нађоше из друге дивизије?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КАТА (одлазећи): Ох, Циганка је, синко, она! Утрчи Марко. МАРКО (задихано, дижући постељне ствари): Хаџија, стари!... Брзо! Јух! (Скупља постељу и одлази. За њим одлази и Стојан.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе. Слушао је Николино задихано причање и задовољно се ударио по кољену. — Толика муниција, и-их! Дајдер овамо тога Јованчета да га и ја видим.