Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... Све око нас обавио јесењи мрак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као да се трептај сад преселио негдје између груди и грла: нешто топло и меко, као задихано птиче, још ту задише и дрхтуљи. Или се појави лагано мрешкање коже, те поиграва негдје на крилцима носница, негдје око уста.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А где ћеш зором лица умити, Ту те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине... Погледај, душо!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Трља енергично и захуктало, чисто се задише. Престала је нагло, остала с крпом у руци на пола пута кад је проговорио Харисијадес.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ. Туђе вере ни куди ни хвали.
Инди слепац осети онај леп мирис та и запита се од хромца какав и одашта тај мирис задише овамо изнапоља од врата. И одговори му хроми те рече: — Ао, мој брате и друже, да би то теке исто могао видети како је