Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
јестества учинио, да кад би људи и са своје стране сва нужнак својему благополучију средства употребили, несравњено би задовољнији и шчастљивији били. Ова средства состоје се у здравом и чистом разуму, трудољубију и благонаравију.
Зашто су трудољубиви и разумни сељани на свем лицу земному (гди им само удрученије и неправда не бива) задовољнији, веселији и благополучнији него веће число велике господе и грађана?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
времена дође Аркадија, и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало, благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био кад је чуо из уста поп-Спириних да ће сутра однети
Матавуљ, Симо - УСКОК
Како нећу онаког кућића и јунака и мога осветника! Да ми је иште њеки од Петровићâ, не бих био задовољнији!... — Е, љубим ти руку за то! — заврши Стане, маши му се руке и отиде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја! (Копајући.) Сад нек ми каже ко да је задовољнији човек кад има новаца, од оног који тиме не разбија главу. — Шта? Шта наопако? Шта? (Устане.) Је ли могуће? Моји новци?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све ново! Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе. Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Милош јесте бивао све самовољнији али Господар Јеврем није, због тога, бивао све забринутији; можда је, чак, бивао и задовољнији.
само онда када је, ослобођен сваке потребе за деловањем, могао да се посвети читању и доколици, други је бивао још задовољнији када је, сав у деловању, сачекивао неизвесности које су га чикале.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И чим сам више у том успијевао, бивао сам задовољнији. А како ми се учинило да људи од струке управљају своје напоре баш у супротном правцу, помислио сам: Очевидно, ниси
— ... који је свакако израз „повишеног животног тонуса”. Ако је тако, нека буде! Нико задовољнији од мене. Радо ћy вјеровати том бољитку, смјерно као сељак, чак и не питајући је ли то дјело аспирина или дјело
Ћипико, Иво - Пауци
кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље. Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.