Црњански, Милош - Сеобе 2
А није трпео да задоцне, кад му доносе каву. Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га. Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне. Лепо се опросте, па онда на саонице. Шамика пољуби у руку обе даме.