Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Свак најрађе исмијава и превире своје влаште мане кад их при другоме нађе. Оно народа што се задоцнило било, биће их било до тридесет, што мушкијех што женскијех глава, застало у шупљаји бедема, па да хоће да се отисне
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А Толу још више и гласније да прогони. Боји се. Можда није истина? Јесте. Никад њој није толико задоцнило. Јесте! Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га. Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Света је на обали све то мање. Још пролази какав самац и брзо одмиче. Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје.