Ћипико, Иво - Пауци
Валићи запљускују обалу, море жамори... Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост.
Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.
Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена. Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.