Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да јој деца нису умирала.¹⁶ Негде се, као на пример у Гружи, Банату итд., верује да дете прво треба да задоји Циганка, да би било здраво и срећно у животу.
три зрна пасуља, па их стуче и с млеком из својих недара помеша у ложници (кашици), и онда сипа детету у уста те га задоји, а у исто време и сито му држи на глави да би било сито“.
¹⁸ Строго се пази и на то да се дете задоји десном сисом, јер ако се задоји прво лавом, оно ће бити левак. Обичај је такође да се дете задоји кроз кокошију
¹⁸ Строго се пази и на то да се дете задоји десном сисом, јер ако се задоји прво лавом, оно ће бити левак. Обичај је такође да се дете задоји кроз кокошију кобилицу, да би било мудро.
Обичај је такође да се дете задоји кроз кокошију кобилицу, да би било мудро.¹⁹ Свакако није случајно што је у Хомољу обичај да задоиљка дете подоји три
Жена не сме да буде гладна када први пут подоји дете, јер ће и оно касније бити стално гладно. Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра.
Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра. Ваља се да га задоји румена жена, да би и оно било румено, односно здраво.
Ако мајка жели да јој дете буде пророк, односно да све зна унапред шта ће бити, онда треба дете први пут да задоји кроз рупицу на кобилици од кокошке.
²² А ако, пак, мајка жели да јој дете „види по ноћи исто као про дан“, онда би требало да га задоји млеком од кучке.²³ Овде се поставља питање: који је мотив настанка овог обичаја, тј.
који је смисао обредног задајања детета? Негде се наводи као разлог веровања да ће дете које први пут задоји његова мајка бити „галено“ (размажено, самовољно).
Жене којима се деца не држе, када добију дете, дају га оној жени „којој је чељад неначета“ да задоји новорођенче на столованом (непокретном) камену, па верују да ће и дете бити отпорно и чврсто као камен.
И, на крају, дете задоји жена којој се држе деца.¹¹⁶ Разни предмети који имају заштитно магијско својство користе се као амајлије за одржавање
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, нȁ ти божју вјеру! Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека.