Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чупић одјаха коња. — Ходи, соколе, да се пољубимо!... Алал да ти је оно српско млеко што те задојило! Еј вала ти на оваком јунаштву! И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! И пољубише се.
— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!... Али, Зеко брате, промисли! Не би ли боље било да и ти оступиш?... Зека плану. — Не говори ми то! — рече.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
сјеме братскога раздора«, и вели: Не пита се ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије га је мл̓јеко задојило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па вас ето за живота свога Ни на ноге подићи не могâ. Збогом, збогом, моје благо мило, Тоне срце што вас задојило, Клону рука што да вас однија, Пода мноме већ земљица зија, Па и скоро заронит ме ладна, Да нарани мноме црва