Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многобројни су и на неким острвима јужно од Задра, мање многобројни на Кварнерским острвима и у карсној Крањској. У знатном их броју има у Истри, чак и у северној Истри
И данас живе често у задругама или кортама. У пределу Буковици, североисточно од Задра, има задруга са по 80 чланова. По динарским обичајима жене су често старешине задруга.
Најпознатији су били сењски ускоци са Кварнерског приморја, као и они из Равних котара, код Задра. Бока Которска, одвојена Црном Гором од турске области, била је мање изложена, али су подвизи рисанских ускока равни
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти, нево, Бог дâ
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова...
С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
објављује да је готова вечера и прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољцу из Задра, одсекли десну ногу испод колена и још се није освестио, а ја га питам: „Како ти је, Ђуро?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако је Анте Кузманић писао из Задра 31. марта 1841. Гају: „Ономадне посла сам вам један мој чланак против Бороевићу, молећи вас да ми га што берже на
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је први модерним проседеом писан роман с тематиком из последњег рата (у приморском залеђу Задра). Десница је још пре рата писао приповетке ослањајући се на традицију српских писаца у Далмацији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века...
потврђује чињеница да имају стереотипне и почетке и завршетке такве песме као што су: Болани Дојчин, Женидба од Задра Тодора, Смрт Сењанина Ива, Костреш харамбаша, Мали Радојица.
Бановић Страхиња и Марко Краљевић и Муса Кесеџија; описе битке у песмама: Женидба Максима Црнојевића, Женидба од Задра Тодора, Бојичић Алија и Глумац Осман–ага.
Такви су они изврсни описи у Женидби од Задра Тодора у којима је народни песник показао редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних
Овакви списи, зацело, не заостају за Хомеровима, ни описи мегдана такође, ни они из Женидбе од Задра Тодора, ни опис Лекинога двора.
Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!
У Женидби од Задра Тодора понављање описа наших јунака делује као наговештај турске несреће, а више пута поповљени стих „Марко веже за
61 ЖЕНИДБА ОД ЗАДРА ТОДОРА Пију вино до два побратима у Удбини на ћемерли-лонџи: једно ми је Бојичић Алија, а друго је Танковић Османе.
Јер је Коса скоро испрошена за копиле од Задра Тодора; у суботу која прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и
доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и одвести Косу Смиљанића за копиле од Задра Тодора“. Кад то чуо Танак Осман-ага, удари се руком по кољену, нова чоха на колену пуче: „Јао њему до бога милога!
му дорат зечки поиграва, господара пјеном пребацује, оно ти је од курве копиле, оно ти је цури ђувегија, а на име од Задра Тодоре; три године био у Млецима, па оковô себе и дората, не море га сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура.
Напр’јед прође од Задра Тодоре, пред сватов’ма уђе у отоку и за њиме кићени сватови. Нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Шарац-Махмут-агу и