Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. — Та ништа, ништа — извињава га стари учитељ. — А и онако поњамо ми то већ...
— Добро дошли! — Боље вас наш’о — рече поп Ћира, скидајући се с кола. Ја сам се мало подуже задрж’о на путу. Хе, ал’ шта му знаш; те ’ајд’ ово, ’ајд’ оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.
— Ништа... — И ви баш ништа нисте чули? — Ни речи, слатка моја, ни речи! — Та је л’ можно!? — Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!... Ефи! О, Ефика!
А зуб задржи ђакон код себе. А знам већ и зашто га је и задрж’о. — По-пољубите се! »И пољубимо се«, — цитира гђа Перса, сва зелена од једа.