Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” А ти с твојим варљивим ласкањем у вечној нас задржаваш чами, Да озбиљски корачит не смемо: Њиве су нам зарасле у трње, Дивјакиње расту без калема, По ливада чкаљ с