Црњански, Милош - Сеобе 1
Он их је крпио сам. Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као бакар, задригао и очврснуо од напора. Опет се чињаше као пуно, тешко буре, са великим својим трбухом.
Тако је заспао, бесан и очајан више пута, будећи се пред вече, од песме војника и лупе добоша. Задригао од спавања и одмора, отежао опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и сумраку, кроз лупу и жагор логора,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
у истом том колеџу провео своје године студија и вратио се оданде, не толико обогаћен знањем као наш Исак, али румен и задригао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Напредовао је ходником према мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и
На његовој тромој, раздебљалој фигури све је говорило: „На концу, свједно! добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао. Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
гинули, Вук Исакович се усред пејзажа - као што је и тренутке епифаније имао у пејзажу - суочава с ништавилом: „Задригао од спавања и одмора, отежао опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и сумраку, кроз лупу и жагор логора,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша. Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским диалектом, својим