Употреба речи задријемао у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ. И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Знамо ли — не знамо, то ми баш није јасно, али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене.

Ћипико, Иво - Пауци

— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! — Дуго је до девете, — спази Иво. — Ако се не испавам, нисам за посао...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је задријемао и заспао. Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности