Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У неким крајевима постоје и племена која се деле на братства, колена или трбухе (нараштаје). У задругама живи у заједници више потомака који воде порекло од истог претка.
Чини се да су се, нарочито у задругама, могли подићи до највишег степена осећања солидарности, симпатије и саучешћа и да су се нарочито у њима могли
Али су задруге биле а и данас су још најмногобројније у областима динарског типа. Међу задругама има такође различитих облика који се одликују понеким нијансама: динарске су задруге најтипичније, нарочито оне у
У овим динарским задругама најбоље су изражене њихове особине које смо већ поменули. По њима је утврђен тип јужнословенске задруге.
По њима је утврђен тип јужнословенске задруге. Међу самим динарским задругама биле су а и данас су најбоље организоване задруге у Србији, нарочито код старинаца (оних од пре великих миграција), у
Турци су тражили порезу само по кућама; сељаци су радије живели у задругама и тако плаћали порезу само на једну кућу. Осим тога, у оно доба несигурности велике задруге су имале већи углед пред
Под узајамним утицајима ових досељеника и старога становништва, које је живело у особито развијеним задругама, образовао се нов психички тип који се својом, већ богатом, историјом и својим творевинама појављује као тип обдарен
Најзнатнија је разлика између динарских брђана организованих у племена, нарочито у Црној Гори, и других који живе у задругама и у инокосним породицама.
Тесно су везани за ерски варијетет динарског залеђа. И данас живе често у задругама или кортама. У пределу Буковици, североисточно од Задра, има задруга са по 80 чланова.
Становници често живе у великим задругама, које имају и до четрдесет чланова. Тек су у новије време постали „печалбари“ и иду у Румунију, у Бугарску и у Србију,
време своје витешке склоности, жељу да се свете Турцима, љубав према земљи и склоност заједничком животу у великим задругама. Дуж целе јужне границе аустријске подигнута су утврђења за одбрану.
Код њега су се одржали динарски обичаји и схватања, народне умотворине и живот у задругама. Овде се такође јављају, особито код Срба, и посебне црте балканских особина, које су последица историје и старе
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Оне се нису делиле, већ су многобројни чланови живели у великим заједницама, задругама.⁴ У средњовековној Србији, задруга је била потиснута продором византијске цивилизације.
(Вук, на пример, каже: Срби живе понајвише у задругама, а једноглаваца је мало. У Лужници и Нишави „где је у кући само човек и жена са још недораслом децом (или без деце),
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На своју руку, или раздељен по задругама, које после деле рибу. На једној старој барци возим се дакле до бродоградилишта рибарских чамаца у Журкову.