Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње. Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу. Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Други се, нарочито зими, баве разним занатима корисним по задругу. Жене и девојке се углавном баве домаћим и женским пословима (ткање, вежење, израда одела итд.
Међутим је Риста Николић код ових Шопова нашао задругу, славу и друге одлике српскога фолклора. Код Шопова је утицај старе византијске цивилизације био најслабији и зато се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶ Задружну породицу, дакле, сачињавају отац, ожењени синови и њихове породице. Задругу можемо дефинисати као заједницу више породица које имају једно огњиште, једног старешину, заједничку земљу и имовину,
За задругу је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у свему: у једном огњишту
У свакој већој задрузи жене се недељно смењују на дужности редуше, а ова има обавезу да за целу задругу меси, чисти кућу, кува, носи воду итд.²² Задругари.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хо-хо-хо!... Ала би то био муж, бре!.. — Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад? Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?... Предај им сад, па нека раде сами.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја, истина... шта му ради жена... Матова? — Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу. Њину кућу обилази далеко! — Шта ли раде моји, да ли си чула ? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Народ је живео у селима, у натуралним односима, кроз патријархалну породичну задругу (која је била једина чврста друштвена и економска јединица).
Он наглашава одсуство племенске организације у средишту немањићке државе (заборављајући чак и задругу), а ни речју не помиње да су се у томе средишту, у оквиру отпора турским завојевачима, одиграли догађаји
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Виде јер су му слуге, велики је он господин. Брже, без обзира отрча у град. Где год нађе по задругу људи скупа, свуда исказа каква је човека код бунара нашла, те јој је све исказао каква је она собом.