Ћипико, Иво - Приповетке
Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата. Види да су закључана. Није било сумње, — нема никога у кући.