Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...
изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрхтати... — Кукавице сиња, што си ми таква !?... Јаднице моја, ти опет страдаш?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Свакидашња прича... Ти си тако хтела. Мада ниједан ти поглед нећу дати, Ипак у мени ће спомен задрхтати, Но мој горди осмех тај уздрхтај скриће.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати никад неће!...“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, макар ми се њени пољупци разлетели по крви као отров од кога ћу сваког трена задрхтати у самртном ропцу. Видим њене зубе док ми одсецају врх брка и њене беоњаче видим како светле, али ме слатка обамрлост
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Грађење песама је један од најнужнијих тренутака мога живота: једна од његових функција: то је као корачати или задрхтати.