Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али ако отворе паљбу? — паде ми на памет и задрхтах, гледајући где бих се заклонио. Онда потрчах до оне ограде, прескочих је, труло прошће запуцкара, и ја се бојажљиво
Али стид ме од војника. Воле пешаци да се подсмехну артиљерцима. Код онога дрвета задрхтах — завукох главу међу рамена и потрчах што брже могу. И тада се сетих пробушенога казана.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном и крај мене, Редови липа, и људи, и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У тренутку се облише дебели млазеви страховитог водопада као крв црвеном свјетлошћу. Ја сав задрхтах и стресох се У страхобном шумењу разлијегао се као јаук, лелек и шкргут зуба, а око мене је све заударало на студену
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
зар ће изделити ме свег њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!