Употреба речи задрхташе у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета.

Ох, и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташе; видео сам оно о чему сам, можда, у младости сањао... Гледао сам љубав!...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда се нешто као хладна мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све стране, Понајвише Арслан Сулејмане, Обамре му срце у недрима, Али окле, кад га и не има, Давно срце у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Командир повика: — Батерија на рукама напред! Мускули задрхташе од силнога напора, а жиле да попуцају док се ишчупа ашов лафета из земље и топови, гурани снажним рукама, кретоше

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже... Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде...

Усне му пребледеше, задрхташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући: — Па немој,

не гнушате се мене?... Не презирете ме ?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задрхташе, одајући велики бол што је притискао душу... — Да презирем?...

врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. Стојан утрча у собу, и она оде за њим. Чичи задрхташе вилице и пођоше му сузе на очи...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ха, ха, ха, ха!...” Тргох се, и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекну оно пакосно: „Ха, ха, ха, ха!” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу фигуру, трже очи, саже се још више руке му задрхташе, и он стаде збуњено и брзо да сече жуто влаће. — Пронеси га, Боже Спаситељу!...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИИ АДАГИО Задрхташе на стабљикама глатки Кринови редом, и душу му бону Прелише зраци мистични и слатки: Појавила се драга на балкону.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро! Усне му задрхташе. Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу. Вукашин се одмаче од прозора.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тада усред оне мртве тишине, једне од најсвечанијих ноћи коју је љубав могла да доживи, задрхташе наједанпут па се као неки таласи нада мном пронесоше гласови са неколико оближњих џамија, осветљених малим, правилно

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога

Ћипико, Иво - Приповетке

Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек примјетљиво у сунце полети, па испод њих

За први пут она се ослободи и попође по палуби, и чисто осјети у души наглу промјену, и трепавице јој задрхташе кад између жена упозна ону што је видје на жељезничкој станици гдје очајава над својим замирућим чедом. .

Наједном им се очи сукобише, и задрхташе трепавице у часу објављене сућути. Ћутећки гледају се њих двоје милије и милије, а њој се очи и овлажише.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе. Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: — Немој.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ Младића обли румен, очи му засветлеше, а ноздрве задрхташе. „Јесте, господине сенаторе“, рече он одлучно. Наста тишина.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Прође... Али налете други... Чује се неко хујање из ваздуха... Мускули задрхташе, а рукама покрисмо главу... Хук је све јачи... Гррр-у-у... проломи се негде у близини.

Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу. Погледао сам. Вилице ми задрхташе. „Овога тренутка погинули су на осматрачници командир треће батерије мајор Стаменковић и старији водник, поручник

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности