Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад помене деда Раду, песников задрхти: сваки његов чин старозаветно је чист и мудар, провидан и наиван. И кад деда умре, песник ће се још дуго с њим
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Човеку, кад је види, нехотице задрхти душа, груд омекша и чисто осети неки тих, благ мирис што га задахне пред њеном појавом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад дође пред кућу — извали пола капије, А престрашени Пепо задрхти као птиче. Мама Лиза га сачека на прагу, тужна као ружа У јесен, са нежним лицем Ђоконде, Скине му блатњаве чизме,
Тек ако на скретници промрмља: „Пролаз молимо, места!”. И задрхти фењер, ко диња у житу, жут. Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа.
Кад, усукана и танка, задрхти јова И стари Јаков у каду умочи дугу браду, — Сунце, за ручак, поједе цреп с највећег крова У граду.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Час талас из корена заљуља стену, па она задрхти од ужаса, никада сасвим сигурна јесу ли уједи или пољупци то чиме талас не престаје да је запљускује...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замније, изблиједио, крхак, њихов давно упокојени глас чудан, непоњатан. Задрхти у зраку, треперећи и премирући, распростирући се у све ширим круговима, ударајући о стијене и одразујући се од њих
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће — Разлива се у опело. Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нешто врло, врло смешно да се она зацени од смеха, да јој читаво тело задрхти, затрепери, заталаса, да јој сузе пођу на очи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С румених западних страна Изретка, покадшто само, заструји топлина нека, И лаки задрхти удар брујећи издалека, Протегнут и раван удар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И нека кроз шуме и дубраве одјекне наш поклич, и нека задрхти царевина под нашим налетом... Војници!... Не заборавите да вас зову деца ваша, да вапију ваше жене и сестре, да вас
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тек задрхти вршак љескова жбуна, негдје пукне грана или нејасна сјенка шмугне иза стабла — можда је то Луња. А Луња се појави баш