Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
њом, унаоколо, разбацано тамо-амо, штрчало је мокро и оштро камење о које се, у вртоглавим коловратима, разбијали они задувани прљаво сиви и пенасти таласи. Тада се глава загњури и ишчезе у оној пени. На обали Се срца згрчише.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А у тај мах, један задувани гонилац, гологлав, разбарушен и изгребан, врати се, одгурну оне што су му сметали, па ставши коленом на изврнуту
Краков, Станислав - КРИЛА
Сандук је лежао пред њиме немоћан, и кроз његове распукле даске испадале су хартије на све стране. Непрестано су задувани, ознојени војници у кошуљама стоваривали сандуке и бале. У пристаништу се беласали бродови са којих се искрцали.
Грми... Сваки прасак је нов весник смрти... Зашто слични сличне убијају? Низ падину брега, са осматрачнице трчао је задувани војник. Бранко је ћутећи млео кафу, а други посилни плео вунене чарапе. Имао је детињи осмејак.
Као да је правдао своје сувишно пијење. И тако је прошао цео дан. Потом када је ноћ пала, задувани ордонанс дојурио је и предао мали коверат мајору.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Долазили су с тешичке, дакле с турске стране. Били су поплашени и задувани. Сви потрчасмо пред њих. — Шта је? — Забога, господине, изгибосмо, Било нас је петоро у патроли, ишли смо до под
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово? Над платформом на коју смо задувани стигли, уздиже се нова кула. Како то да је нисам од доле сагледао!