Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
несрећу села је баш у она кола којима је кочијашио један који је другима радо извртао кола, па их досад многе већ тако задужио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Стефан, не смејући га задржавати, отпусти га, и клањајући му се говораше: — Коликом благодаћу си ме, оче, задужио, што си се због господина брата за нас дуго трудио и миром светога ми оца обогатио ме!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе! То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе! ХАСАНАГА: Док ја нисам узео војску у руке, на шта је, кажи, ова крајина личила?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани... Бјеше се, несретник, задужио, Господару, па сад рукодавалац узе ми све, узе ми двоје говеда, а то ми је све.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се, више него би[х] и сам рад био, показују једнаки; ал’ нека ми ка|же ко зна: може ли ми другојаче бити кад сам се задужио? Ако ми је ко непријатељ, сад се има чему веселити, јер никада у животу нисам имао ни десету част овога дуга на врату.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
порадио је да се заврши све што је било неопходно за отварање Велике школе а своје је пријатеље у Бечу и у Трсту био задужио да се забаве набављањем штампарије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
смо водили у вези са овим питањем, помогао да се у најзамршенијим појединостима ове области снађем, и тиме ме је много задужио. Ја му и овде изражавам своју усрдну захвалност.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад се отац не би био задужио, чињаше му се да се не би ни са ким у селу мијењао. Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго!
Доста је да крај с крајем може да завеже. „Али овако, нећеш никада крају; гдје је то? Отац се силно задужио” мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је, под дебелим вуненим покривачем, мали Илија спавао...
У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад. Цара ако би и задужио, слабу би хвајду видео; ако би си што и повратио, ама оскубена репа и то с многим ходом и с трудом.