Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили.
И, гоњени нагоном за одржањем, људи скочише и натчовечанском снагом подигоше рукама задњак топа. Бичеви заошинуше. Неко јаукну...
Возари већ полегли, у галопу излазе на насип, да се задњак готово занесе, и онда опруженим трком низ друм, без одређена циља и правца.
Док су једни распредали ову гужву, други су откачили задњак топа и трчећим кораком га одвукли на своје место. И ту где смо се зауставили, остали смо четрдесет и два дана...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила. — Дај конопац!
Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа. Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило.