Употреба речи задње у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране.

И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене... Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала.

ПЕСМА МРАКА Све војске ноћи језде, Заставе мрака вихоре; Ветар је разнео звезде И задње лишће са горе. Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули.

И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше. Мотрећи у кобни символ што се диже, Душа нам се мрзла и тровала тугом; И држећ све чвршће руку једно

Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли минути.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она прелете преко тога силно, беспрекорно. Све што је јахач могао да учини, било је, кад она диже задње ноге и сувише високо, да се издужи уназад, на леђа, у ваздуху. Гледаоци запљескаше задовољно.

Теодосије - ЖИТИЈА

Они, пак, као пси трчаху унаоколо и са задње стране започеше прокопавати пештеру говорећи: „Храбро, не попуштајте у боју! Одовуд ћемо ући да га закољемо!

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак.

— Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде праве шарени торбаци! — урликну Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”. Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику. Фрајла Лујза се зарумени. Она је њој већ много о Шамики говорила.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица и Анђа, прва кнежева, а друга Ракова кћер, па остале женске редом, оне с лакшим бременима предње, а оне с тежим задње. Међу њима бјеху Гôрде и Киће, лијепе невјесте Маркише Стевова и Пера Пурова.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И шест пари снажних руку подигоше задње делове топа и кара и лагано их померише, а коњи се прибише уз врзину. Пут је био слободан.

Сада су почели да траже и нашу батерију. Кроз задње прозорче видимо како се војници у међувремену паљбе укопавају. На десној страни од нас кркљало је од пушчане ватре.

А наши пешаци траже помоћ, грде нас артиљерце, ми немоћно кршимо руке и заједно са њима страдамо. Кроз задње прозорче видимо како њихове гранате рију око наше батерије...

гранате цијукнуше изнад наших глава, па се сручише испред онога прореза, са стране, једна посред, а четврта сукну са задње ивице. — Ура, ура, ура!... Живео тобџија!... Ура, ура! — па у одушевљењу дочепаше пешаци пушке и настаде брза паљба.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Од примирја ми, овде, сваки дан, губимо. Чекају нас немила изненађења. Још. Оставите се германофилства, које, у задње доба, све чешће, из наших новина, избија. Кад сам, први пут, ушао у Парламенат, пала је Легова влада.

после неколико дана, зашто се дао накарадити од тог сликара, зачудио се, и рекао да се не сећа да га је неко, у задње доба, сликао. Мало више о Јесењем салону, јер ту је било скулптура од Заткина, сликâ од Фријеса, Андреа Лота, итд.

Али већ они који иду за њим дошли су до орнамента. Јер „скулптура“ задње изложбе кубиста личи сасвим на камене и кошчате штапове мандарина и кинеских бонза.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И пусти му дизгин. Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују. — Пусти данас коку у јарак, сутра ти се и стота хвата.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи... Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом младенцу

Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо целу!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Дучић ЛXИX ПОЗНАНСТВО Кад сам је позн'о, небо беше мутно, Задње су руже умирале ти'о. Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био.

Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...

Попа, Васко - КОРА

лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ми смо јахали за пуком потпуковника Васића и прикупљали се полагано. Кад смо стигли задње делове пука, били смо сви, цео дивизијски штаб. Пред нама је, као на вежбалишту, био развијен цео пук.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То ме питање увијек занимало. Јер религија је једино подручје гдје су се људи потпуно и чисти од задње мисли предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без стидљивости и без суспрезања (као што то, напротив, па макар

Разговор може да буде угодан, па и чисто души потребан, и без тога — пуко и без задње намјере ређање, алтернирање, супротстављање мисли, низање расположења, смјењивање угођаја, у чијем самом слиједу и

Те тако, камен темељац амо, зубни каменац тамо, свијет, и без нашег учешћа, иде некако напријед! Задње табаке с Малим огласником узео сам преда се на кољена.

Потражит ћу и Радивојев хумак, ако је уопће обиљежен. Опет узимљем с клупе задње табаке новина, расклапам их, биштем очима по петиту Малог огласника, у одјељку Намјештења и упослења.

Ћипико, Иво - Приповетке

Напокон и из читаонице изиђе их неколико. Надигли су оковратнике од капута све до ушију. Натежу се и правдају ради задње партије; кад се изговорише, раскрсти се сваки својим путем. Већ је наступила пуна ноћ.

Бојећи се да је не избије, дијете наоко послуша и пође с друштвом заједно. Бјаше се старим путем попела све до задње виси, откуд се још море видело.

надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи. Ако је лето пресушило, нестаје и ње, а тада треба је носити на леђима чак из трећег комшилука.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А да се објасни чиме је улом оба пута изазван, чини се, није тешко. Јер су задње половине, које смо подвукли, очито синтаксички другачије уређене него предње.

границе стиха обавезно се подударају са синтаксичко-интонационим границама, што, другим речима, значи да опкорачење задње границе стиха није допуштено; граница између полустихова, цезура, по правилу се подудара с највећом интонационом

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

са временом никад земља на коју ћете пасти челом ви и ја и моје чело мој обрачун са мном тај нокат неба и пејзаж задње светлости, то су предели пресликани са очију мртваца чије речи залуд смо хтели да никад не оду са земље све смо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

То наши гађају, а и не знају да погађају нас. Наредио сам да се војници укопају и са задње стране, да бисмо сада дочекали Бугаре, ако наши успеју да пређу. Десно од нас отпоче наново паљба.

— Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато. Ауто покривен цирадом, а са задње стране отворен. Отуда су сукљали прашина и гас, као да нека пумпа повлачи...

— Ма’ш! — и саже се да дохвати камен. Пас скочи, одмаче се мало, махну репом и наслони се на задње ноге, гледајући жмиркаво. — Како си, младићу? — запита га неко из друштва. — Ето... — Јеси ли био у рату?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико

Ћипико, Иво - Пауци

Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане.

Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи. Ајме! Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце... И сада када их се ситим, липо им чујем глас...

* Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село. Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

чворугавом деблу без огранака; касније, да је слична човеку без руку са огромном главом, или јарцу који пропет на задње ноге брсти џбун, или бари што се рачва у неколико рукаваца и, најпосле, пресеку неке друге стене која је однекуд

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако, на пример, научили смо да свиња грокће, да орангутан има црвено задње лице, да крава тели (једва си отелио тројку!), да твор смрди, да кукавица подмеће јаје, и многе друге корисне ствари.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А кафе? — Нестало — одговори преко рамена трговац, окрете леђа и пође за шегртом, који је склањао неки џак у задње одељење. Луки заиграше мускули на вилицама. Стиже трговца, дохвати га снажно за врат и увуче у радњу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је створен да надјуначи и надмудри. Али је безазлен, поверљив, без задње мисли, неопрезан. Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Паприка! Ко је то казао? — Молим, отуда, од задње клупе. Док је страшни учитељ прилазио посљедњој клупи, Стриц је осјећао како му се његове дуге ноге све више дрвене

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности