Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Оборисмо трошну зграду знања, осветнички, до задњега угла, оста натпис преко цијеле табле: „Доље глобус и земаљска кугла!
Ћипико, Иво - Пауци
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти: —Све ћеш покварити—, вели му, — а послије биће нам слађе!
Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу. Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке. Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.
А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас. Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима...
У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка... А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета.