Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога крова, кад ћеш поново, кадли-тадли, упасти у вјетар и мећаву.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети, него ли је чинити; добрим се и непријатељ
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Са оне стране реке Мораве Њишу се ливаде шумораве, И човек зажали што није крава Да легне на траву и да спава. „Ех, да ме из положаја глупог изваде, Одмах бих јурнуо на ливаде!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот, — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети него ли је чинити; добрим се и непријатељ
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Овај се још више узнемири и у души дубоко зажали што н она није мушкарац. Нема никакве сумње да је као мајка страхобно уцвељена, а опет не кука и тако га вређа јаче но
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! — уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи, мјерити штап. Изиђе да ће Јаблан надбости!
Ћипико, Иво - Пауци
Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: — Марине, душо, 'ди си сада ти?..
Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи што није могао уздржати се. Јутрос Маша му чисто казала да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако
Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Потребна су ту мало већа уста! — залете се риба Угор и прогута Белутак, али у истом часу зажали што се на овај подвиг одлучио, јер га тежина Белутка повуче на дно. Ко би рекао да је тако тежак, тако тврд!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И тако им уједно међу собом беседећи цару се горко за својим братом зажали и врло поче плакати онде у његовом дому код њега и са сви своји бољари.