Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава. Шта чека он?... Лице му је зажарено, јелек му је на прсима тесан, па га залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да
Чујеш ли песму славуја?... Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... — Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Очи његове жене гледале су га на његовом путу, тужно, мутно, а очи Божичке, зажарено, непомично, као да желе да устреле и убију.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... — Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако...
А светлост је обасјавала сву: њен витак стас, широка рамена, лепо развијено и зажарено лице с врелим устима и црним, тамним, доста упалим и ужагреним очима...
И, не знајући чиме да се изговори, поче га молити: Немој, болна сам! Њено обасјано и зажарено лице, угрижена уста, вреле очи, коса у нереду, јелек раскопчан, све то учини, те Јовану сину мисао да је можда она
Погледах, а оно се издиже затурен фес на чело и указа ознојено и зажарено мрко лице Младеново. Нушка се иза мене још више саже, поникну и рукама ме поче јаче привлачити к себи, као да ме
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље. После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.
Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задрхта, нарочиту слабост стаде осећати
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
вижље — пас препеличар виљевски — слоновски Влах — човек православне вере, сељак гигов — велики петао главња — зажарено дрво гобела — „наплатак, један од лукова који састављају круг око точка” гредом — путујући гужва — узица гумина —
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт. Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца мије туч.