Употреба речи зажарило у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се распламташе жеље и страсти, па, и нехотично, дубоко уздахнувши, изусти: „Стано!... Аа!...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла. Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак. Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива —

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Док је ово говорило Момче младо голобрадо, Лице му се зажарило Као небо на заходу Кад се јарко сунце смири, А кад речи крају дошле, Погледало на девојку Као јагње на клаоца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности