Употреба речи зажди у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори суша; Најзад ће сунце сад да зажди Замрли гајић оскоруша. Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква

Стоји под сунцем које дажди Тврђава усред поља нага. А гром једанпут кад је зажди, Нестаће као бог, без трага. МРАВИ Све путем који води слави, Кренуше као војске мрака.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Па унесе у кућу бреме сламе па зажди, а затвори врата. Почне кућа у плам, а миша цијукање, а домаћин: — Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате коме штету чините!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. — Стој !... Пуцај !...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

одоше за неким послом и око јаме се све утиша, он се попе уз први степеник, вирну напоље, па брже боље искочи и зажди према ивици шуме. Тамо се намјести иза једне лијеске и леже потрбушке да на сунцу осуши своју смочену позадину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности