Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули слику стварности и омекшали јој крутост обриса.
челом — одмах уочавамо бивше дијете, тако има дјеце у којој на први поглед сагледавамо будућег зрелог човјека: само зажмиримо, и већ се на дјечачко лице наљепљују бркови, наочари сједају на нос, кроз њих се поглед понешто уоштри — и чиста и