Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.
Утом ти зовну... — А он те једнако кињи због мене, а? — Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд... Више се не може дурати. — Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... — Та шта чините ваздан!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажем му се. Много смо штошта говорили. Већ се примицасмо селу. Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упитам: — Шта је, богати...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Уместо шиштећег млаза млека из крављег вимена, преда мном већ годинама сикћу отровни напици. Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ујутро, најпре зажмурим, а онда пружим руку према јастуку до себе — кад тамо ништа! Миша ишчезао. Оставио само једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Окови то вам је награда. За њих су пали милиони. И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?
— Ах, Ѕтеван! — Лежим, дакле, ја, и с времена на време кроз леву трепавицу погледам, па брзо зажмурим кад он мене погледа кроз десну трепавицу.
Муњевито звирнем ка вратима и замало нисам вриснуо. — Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело тресло као пред јуриш. — Јуначки, Стеване, не бој се!
Излизао сам се сувише за танка осећања. Но ипак, наслонићу главу, ево овако, онда ћу малчице да зажмурим, накренућу пре тога две-три наискап, чашу за чашом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не, ни то. Дижем очи са заморног петита, и зажмурим преко реалних могућности Малог огласника у моје магличасто трепераве просторе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛІX Ти ме питаш, што те гледам, У душу ти поглед журим; Ти ме питаш, што те гледам, — Гледам, гледам — па зажмурим. Ти си онда дете била, Ја те нисам ни познавô, Кад сам снио цветак неки, Цветак кој’ сам обожавô.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тада зажмурим до бола, јер га она додирује. Кад најзад у паници поново отворим очи, видим да га држи за мишицу и да га гура према