Употреба речи зазвижда у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Маркиша се наљути: — Валај, ако је и лукаво није јуначки ни чојски! У тај мах вјетар јаче зазвижда. Умукоше. Примицаху се ка Крсцу. Бјеху у стравичној дубодолини.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало. Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком. — За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!

Краков, Станислав - КРИЛА

Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи.

Још неколико сјајних пруга се вину у зрак. Сину отуда далеко са косе, зазвижда, али тако блиским фијуком да се све трже, и тресну шрапнел баш над рововима. — Ух, ух, у наше... слепци...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности