Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На сам Петровдан искупила се деца иза школе, иа утрини, крај потока, те се играју док не зазвони у цркву. Једно од њих, чепкајући по шушњару и грању крај обале, што је поток овда-онда придолазећи нанео, ишчепрка
Мало ми је зар моје нужде и невоље!... — окупи Симица јадиковати. Капетан зазвони и Симица изиђе из канцеларије, бришући зној као грашак крупан, па стиште као опарен кући.
— Две гимназије... — одговори нови готово шапћући и кријући очи. Капетан га мало промотри и премери, па зазвони и рече: — 'Ајд, иди тамо на своју дужност — показаће ти пандур. — Али пази да се добро владаш!...
Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија! Маринков му глас зазвони пријатно. Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу...
Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео. Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. — Куд си пошао? — упита га.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Понека се кокош отисне с дуда, и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге. По која реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину. Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње, и распитују који ће господин-попа сутра да служи, и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и
Оне ће се већ код куће молити богу; кад зазвони »Достојно«, а оне стану па се прекрсте и очитају »Оченаш« или и само »Вјерују«; ово последње, наравно, никад цело,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да знак да продаја може почети. Гомилице света, нарочито жена, већ су почеле придолазити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити. Покрај наклона удали се.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Већ одавно је престао да пуши, али још носи златни »данхилов« упаљач којим свима пали цигарете. Понекад, кад зазвони телефон, средовечни мушкарац подиже слушалицу, али се нико не јавља. Неко ћути с друге стране жице.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сви као били на зимовању. Погледај шта смо купили у Кортини дан Пецо! Зар није слатко? Затим зазвони звонце, баш као у зоолошком врту, и у разред уфура она афектација од разредног старешине, са ево оволиким бордо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Звоно тада зазвони. Неко је случајно ухватио за уже. Танасије дохвати телефон. Нагрнусмо на врата, једва их отворисмо од набацаних цигала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Седите, рече он благо, показујући Гојку место. Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било. Капетан зазвони, уђе жандарм. — Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.
Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно. КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо.
Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу. И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ толико заболи: да ућуте и питају тихо, „Какав је то
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” „Ха, ха, ха, ха!” — у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подруглив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље. Нехотице уздахнем.
— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Можда су већ близу, а ја још не знам ни како да почнем. (Узмува се, збуни се, тури руку у џеп и нађе оно звонце. Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ајте! Повељанаја творите, а ови ће предлагаје маја пити, не бој се!“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му нареди таман то, бива да почасти главаре. „Па реците да ја нијесам пророк!
За ђаконом изађе из манастира перјаник један и тај отрча, као звијерац, пут Бајица. Велико звоно на манастиру зазвони. Неколике пушке запуцаше у пољу пут сјевера. Људи преблијеђеше, и стадоше се муком згледати.
„Приступајте, али без оружја!“ викну им. Звоно опет зазвони. Људи послушаше, те један за другијем стадоше цјеливати, па се одвајаху на десно.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Док сјутрадан, девет ура зазвони, ево цара са својим министрима на брод, почне се разговарати, ко је и оклен је, и шетајући се с прове на крму упази
није каква ђевојка ђе сакрила, угледају и оно мало звонце, те једна од њих тако га зларадичке у руке узме, те звонце зазвони.
Биберче није хтело ићи, док не зазвони, а онај се дигне у поноћи, али чим корачи у цркву, провали се под њим земља и сав се исече на ножеве.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Час суђени зазвони свјетлости; на велику и ужасну жертву гладне бездне отворише уста. У тренуће ока лаганога сва божества с престолах
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Молим вас, изволите сести“, реч Кивије у најљубазнијем тону. Не устручавам се да му учиним по вољи. Он зазвони и његов служитељ уђе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И на његовом лицу понова се јако оцрташе дубоки трагови патње. У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду. Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Клекни! А када вечерас велико звоно зазвони, похрлите један другоме у наручај, измирите се ради господа нашег Исуса Христа! Народ махом клече.
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе!
Долази и жупник, тежак, задихао се, таре зној са чела и унилази равно у цркву. Зазвони други и трећи пут, и започе света миса.
Још неко време митокласи се народ поред високих дрвета и намештених пуних столова, жагори, а кад зазвони подне, крсти се и молећи седа за мрсне столове и свугде где је згода.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пењали смо се уз слабо осветљене степенице, готово до на врх и, већ задихани, застадосмо пред једним вратима, где она зазвони. Искашљивао сам се како бих прикрио замор од напорног пењања.
— Да нисте случајно погрешили? — запитао сам је. Она ме забринуто погледа, лако се осмехну, и онда зазвони енергично три пута. Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.
Вековима тако кикоћу се они, Сплет њихов невидљив васељеном иде И, тек кад у нама звук срца зазвони, Њихове се чете оживљене виде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас. И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче!
У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе, Из које молитва бруји уз пратњу оргуља благо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика. Звоно опет зазвони, а мало иза тога осу се у сали буран пљесак. Галилеји је отпочео своје приступно предавање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свађа се с мачком и мауче. Прича деци страшне приче, и заједно с њима се боји. Кад зазвони звоно у блиском торњу, госпа-Фила креће мишицу као да потеже уже у торњу, и пева бим-бам, бим-бам.
Закон живота је велики домишљан: кад човек нема куда, сиротиште је слатко. Загрлише се чврсто, у дуг загрљај. Па Ната зазвони на улазу у женско, а Мирко на улазу у мушко одељење. Мирко, да ли због убогаљених својих руку, испусти шамлицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Креснем електричну лампу и успесмо се горе. Кроз затворена врата чујем неки жагор. Грк зазвони... Кад смо улазили угледах неке индивидуе. Онај ми пешак добаци: „Буди опрезан!“ Ја се насмејах. Ко нама шта може.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Људи и звери, облаци и ветрови — утишавали су се да га чују. Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог