Употреба речи зазвонило у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је црквено звоно зазвонило и кад се молитва отпочела, ја се кроз густо шибље, што је окружавало манастирску зграду, довучем до изнад самих

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Рекох му да ми је драго што не схвата, и хтео сам да му кажем још нешто, али је звоно зазвонило два минута пре времена и Багрицки ме је неочекивано упитао: - Шта мислите о мачкама, молодој человјек? - О мачкама?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке. Кад сам стигао на други спрат, баш је зазвонило звонце. Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то потрчаше и са десна и са лева.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.

„Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— вели Дундак сједећи на прагу. Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: — Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У том би зазвонило звонце. Деца журе на своја места, у ставу су чекања да учитељ уђе; а Мија још не полази у свој разред.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се притисне дугме да би звоно зазвонило. Али је он и на то упорно ћутао а професора гледао дрским погледом, који је својствен у мојој породици.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности