Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није за мене смирење, оче мој! Истина, ја понекад кокетирам с њим. Ја га чак зазивљем, ја га, можда, на махове и желим. Али довољно је да се само на кратак час, или само у машти, у њему уљуљам, и одмах
И радосно, зазивљем тог новог човјека, слободног као копиле, без јучерашњице, без наслијеђених терета. Јер превише се наумовало, превише