Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? — Па да шта је него жив — мирно каже дјед. — Сат жив?!
Зато се и бојим да не нагазим на Прву или Другу чету Ударног батаљона — запреде сељачак. — Зашто баш од њих зазиреш? — Ма у једној ми је син, а у другој синовац, брате мој мили, па да не осрамотим дјечаке. — Ено га сад.