Матавуљ, Симо - УСКОК
Између њега и Милице престаде зазор и снебивање, нити је коме од назочнијех на ум падало да их сумњиво или испитљиво посматра кад би се у разговору
Какав, дакле, зазор, зашто? Није, богами, жено, но част, и ми ћемо имати зета, којим ћемо се поносити! Реци: није ли тако?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' кад је зверски разабрала смер што старчева јој дава понуда, одуста зазор, страшчад посукта кô добра пашчад на голему звер. „Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А и он, сиромах, душом бјеше прионуо уза нас, одмах с почетка, но зазор му бјеше, шта ли, да остане, те наваљиваше ’водите ме к Владици!’ — и ја га поведох на зли пут његов!
То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?... Није, богами, но част, јер ћемо имати зета с којим ћемо се поносити... Да-ну, шта кажеш на то!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Често је купљено од народа оружје, али се Рељи никад заптије не свратише ни на каву. Нешто им је било као зазор. Свагдје је био признат и призват.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп—Вранину слузи зазор што бедевија к цркви прва стиже, те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: — Што је пустисте испред себе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
итд., а могу бити и од два и више стихова, на пример: „Зазор ми је у те погледати, а камоли с тобом беседити“, „Топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке“, затим у много
у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи стари, цароваше, па и
Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити. Послушај ме, драги господаре! Од шта си се данас препануо?
Добро није, мој брате Алиле! Дочекати: изгинути листом, не дочекат: зазор и срамота, ругаће се нама крајишници“. Сиђе Алил с високе јелике, и одоше, друштво избудише, по отоци бусије метнуше.
Кад су били гором путујући, стиже урок на коњу ђевојку, па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе
(в. бел. Е, б) зазор — стид заклоњати — заклањати закон — вера, обичај: На кумство се иде по закону замандалити — превући мандал или
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
под ноге се гази, добротворење загасе, помоћи неста, саможивство, себи угода и својавоља, бесрамство, укор и покор, зазор, пизма и лакомштина, свуд се је раскотило. Од христјана нехристјани учинисмо се.