Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
блаже суди; Нек' ме свиди и зажели да ме дуже гледи, Ја ћу проћи, као невјешт, шта се њојзи бреди; Док внезапу једном зазрим и нога к њој ступи, Па нека ју од то доба ко може искупи. Ако буде од потребе — тако т' твоје младе!