Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
и ракијом Иво, У немоћи мушког моловања, Створио је размажено бепче Да се њиме кô лучетом малим Ћуд пакосне жене заиграва. (Станиша одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога!