Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А бог рече: — Нека мори малу дјецу. Солдат закала па ван, а кад изиђе, пита га смрт шта је рекао бог, а он рече: — Рекао ти је да идеш на оно највеће брдо па да све
Кад то смрт чује, закала па отиде, те стане копати, па копај девет година. Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити.
Она копа камен. Кад је прошло девет година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад, а кад дође горе, види је солдат, а она кома путем плете од велике мршавости.
Кад то смрт чује, закала па отиде те стане тући, па удриде дан и ноћ, те опет девет година. Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац,
Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо. Кад он тамо, ал̓ стари сједи и ложи ватру, а Илија му рече: — Помози бог, старче! — Бог помогао!
Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: —
Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју.
Кад то поп чује, пошаље га кући и рече му: — Сјутра навече дођи опет к мени. Мали рече да хоће, па закала и отиде кући. Кад се ујутру сване, дође мати к попу па пита: — Господине, хоће ли ишта бити?
А мали му рече: — Бих, зашто не? — па закала и оде. Кад дође тамо, леже под стубац па стане спавати, али како је вјетар дувао, оне кости зашкогрћи горе, а он се
— И с тим га нестане. А онај закала па оде по свијету. Идући тако дође близу једнога града, а то силан свијет бјежи из њега ван.
Али се мали никако не хтједе оканити, него закала па хајде. Отишао је он тако већ доста далеко од куће, кад ал̓ за њим цестом иде кочија без коња, и свиралица у њој