Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је силну запредати, Старом свату сести у зачеље, Мртвом вуку бројити зубове. Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути. Ласно ти је ситу бенетати, У прољеће кењцу заревати, А гостит’ се зету у тазбину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових корачаја; најзад, јасан наговештај смрти („закашљати ружно” као Бранко): И место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као
Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком