Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати. Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак ухвати С временом, а кревет (Ни пет, ни девет) Раздраган, поче у месту скакутати.
Данас је превалила четрдесету, и вероватно не зна да је песма о њеном закашњењу ушла у више антологија новије дечје поезије. „Трамваји” су, иначе, убрзо штампани, у Загребу.