Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бог њега никад није волео. И то је грех. Опет му се помоли у себи. Чује се закивање дасака. — Бог да га прости — промрмља за себе Тола. — Кога? — трже се Ђорђе. — Тога што му праве кућу.